Троје наших литерараца — Нађа Јовић, Хана Стојановић и Алексеј Прокоповић — учествовали су јуче на литерарном сусрету у ОШ „Светозар Марковић“.
У пријатној, свечаној атмосфери пуној лепе музике, добрих песама и инспиративних речи, наши ученици су представили своје радове и показали машту, самопоуздање и љубав према писаној речи.
У наставку преносимо делић атмосфере — неке од најлепших реченица које су наши ученици прочитали.
Нађа:
Драга Србијо… Твоја уста већ дуго ћуте гласном тишином, а твој нос већ дуго осећа само мирис туге.
Али, знам да чујеш. Сигурна сам да осећаш неке, скоро неприметне откуцаје свог јуначког срца, које и даље гори као пламен наде.
Само сам хтела да ти кажем: то исто срце једног дана ће куцати слободно, као црквена звона, чуће се преко ливада и планина.
Алексеј:
Ћутање је сенка тамна
што вуче корен из времена давна.
Народ је увек ту да осуди твој ход,
иако нема за то никакaв повод.
Хана:
Између сна и јаве
открише се вредности праве.
Између непрестане борбе
живота и смрти
спознадох бескрај —
и поново видех
свој родни крај,
мој завичај.