ШББКББ илити Шта бих била кад бих била?
Па, била бих Акико.
Зашто?
Зато што и ја „…шкрабам, поливам цвеће, онда се договоримо, па цвеће полива мене. Тако учим да цветам.“ Као Акико.
Зато што и ја „имам другачији поглед на свет и немам географску ширину и географску дужину“. Као Акико.
„Зато што не верујем у називе, у границе и поделе.“ Баш као Акико.
А Шта би Акико била кад би била са нама?
Мислим да би била Стефан Тићми јер би је „У’ватиле лутке“ као и њега, па би написала баш такву књигу, а деца из вртића би је цртала као стрип.
И мислим да би била Стефан Тићми јер би све преводила на знаковни језик да свако добије крила.
И била би Стефан Тићми јер би носила „Капут од маховине“. Иако не воли границе, само би због оваквог капута пустила корење у дечја срца.
А данас смо баш имали срећу да су и Стефан Тићми, дечји писац који је „светско а наше“ и Акико, која је његово друго Ја, били овде са нама.
Учесници радионице (група литерараца петог, шестог и осмог разреда) упознали су се са једним од најталентованијих дечјих писаца данашњице пратећи оригинално разоткривање „малих тајни великог писца“ којим их је Тићми даровао. Водио их је вешто причом, поетским и хумористичним спотовима, драгоценим саветима, музиком и, на крају, креативним нитима повео у стварање. У другом делу радионице настале су приче којима су литерарци храбро запловили у креативно писање. Сусрет за памћење! Дуго ће се одмотавати Тићмијеви дарови!
„Било је лепо упознати дечјег писца, дружити се и писати неке приче“. (Милица Николчић, уч. 5-1)
„Радионица је стварно била дивна. Атмосфера је била опуштена и спремна да ученици буду тотално отворени креативности и лудоријама! Волео бих да што пре учествујем у још некој!“ (Јанко Босиљчић, уч. 8-1)
„Мени је било веома занимљиво и забавно, поготово када је пустио снимак „У’ватиле ме лутке“ и када је причао о млеку које кипи“. (Лена Илић, уч. 5-2)
Читалачки клуб ОШ „Васа Пелагић“