Како се понашати са децом у време пандемије?
Врло је лако преплавлити себе и децу страхом због свега онога што ових дана чујете и читате о болести коју изазива корона вирус. Такође је разумљиво ако се и ваша деца осећају анксиозно. Деца ће можда тешко схватити оно што виде на интернету, ТВ-у, или чују од других људи, тако да могу бити посебно осетљива на осећај тескобе, страха и туге. Деца су, такође, јако осетљива на емоционално стање родитеља, осетиће вашу панику, страх, несигурност… И када осете тако нешто битно је да им кажете шта се дешава, да разговарате са њима о овој тешкој теми. Отворен разговор с децом може им помоћи да схвате ситуацију, па чак и да пруже позитиван допринос за друге.
Разговарајте отворено и слушајте своју децу – Разговарајте са децом о проблему. Сазнајте колико већ она знају о пандемији. Природно је да желите да их заштитите од лоших вести и напорних разговора, али ако је нешто јако непријатно, или у великој мери присутно (у медијима на пример), ако сте ви узнемирени, деца су већ оптерећена тиме. Оно што је ваш посао је да их охрабрите да са вама причају о томе и да им дате довољно информација које су примерене њиховом узрасту. Ако су деца узнемирена, јер су чула да људи умиру од те болести, објасните да је то мали број људи, али да пошто нам је сваки човек важан, ми помажемо да се вирус не шири тако што радимо оно што је у нашој моћи (набројите им шта све), да се посебно трудимо да заштитимо баке и деке који су најугроженија категорија, а да доктори и научници траже најбоље начине да помогну онима којима је тешко и нађу лек, на пример.
Искористите прилику да их подсетите на добре хигијенске навике без уношења нових страхова.
Створите услове да се деца осећају сигурно у окружењу у којем водите разговор и омогућите им да слободно разговарају. Цртање, приче и друге активности могу помоћи при започињању разговора.
Оно што је најважније ‒ не умањујте, не подсмевајте се, нити избегавајте дечје бриге и страхове. Уважите њихова осећања и уверите их да је природно плашити се оваквих ствари. Реците им да сте увек ту за њих и да могу да се ослоне на вас. Покажите да их слушате, тако што ћете им посветити пуну пажњу и побрините се да разумеју оно што желите да им поручите и да створе поверење и осећај да увек могу разговарати с вама.
Будите искрени и нађите меру – Дајте деци довољно информација. Не превише, јер је то преплављујуће и узнемирујуће за њих, јер не могу да обраде и осмисле садржај и не премало да не би били приморани да фантазијом попуне празнине. Ово важи и за информације које дајете директно њима, али будите пажљиви колико и које медије пратите када су деца у близини, са ким разговарате и на који начин (ако причате са другарицом како нема маски и не можете да нађете средства за дезинфекцију и при том сте љути или узнемирени, дете ће у том тренутку да региструје ситуацију као опасну, чак иако му саме информације које је чуло немају много смисла). Генерално ограничите уплив медија и друштвених мрежа, бирајте мирније садржаје од вести, информација и полуинформација када сте са децом.
Деца имају право на истините информације о ономе што се догађа у свету, али одрасли имају одговорност да их сачувају од невоље, неконтролисаног страха и панике. Користите језик који је прилагођен њиховом узрасту, гледајте њихове реакције и будите осетљиви на њихов ниво анксиозности.
Будите јасни и прецизни – дајте кратке и јасне информације на смирен начин. Не улазите у овај разговор ако сте тренутно под стресом, прво нађите начин да се умирите, па онда причајте. Ако вам деца поставе питања на која немате одговор кажите да не знате, то је ок. И реците да можете да заједно потражите одговор. Ослањајте се на званичне сајтове нашег Министарства, затим СЗО и сличне. Информације на њима су сасвим коректне, дате на један разуман и миран начин, релевантне и увремењене. Ако ни тамо нема одговора похвалите дете за његову радозналост и реците да ће ипак морати да сачека одговор. Дозволите да питају стално једно исто или да вам причају исту ствар изнова и изнова, понављање им помаже да прихвате, вежбају, осмисле и стекну моћ над информацијом.
Најавите деци шта могу да очекују – задржите рутину и предвидивост колико је могуће. Установите нове елементе рутине ако је потребно, и кад год је могуће најавите деци како ће нешто да изгледа. Ми смо сви заједно у новој, неизвесној ситуацији. Ово је нарочито страшно људима и деци која су склона анксиозности. И зато је битно да могу да се ослоне на рутину и предвидивост. Да се ослоне на то да ће на пример време оброка и одласка на спавање остати непромењено. Инсистирајте да редовно извршавају своје школске обавезе и контролишите њихов рад. Најавите када излазите – ја идем у набавку, задржаћу се тамо 30 минута (млађој деци покажите колики пут пређе казаљка на сату, или дајте нешто друго што би могли да прате), кад се вратим направићемо чај, на пример.
Кад на телевизији или на интернету видимо пуно забрињавајућих слика, понекад се можемо осећати као да је криза свуда око нас. Деца можда не разликују слике на екрану од стварности и могу веровати да су у непосредној опасности. Можете помоћи својој деци да се изборе са стресом тако што ћете им пружити прилику да се играју и опуштају у кућним условима, када је то могуће. Придржавајте се редовне рутине и распореда што је више могуће, посебно пре него што заспу или помозите у креирању нових рутина.
Будите смирени – ово је најважнија ствар коју тренутно можете да урадите за своју децу. Ништа неће да их умири колико то што су им родитељи смирени. Знамо да ово није увек лако, а нарочито је отежано у мору информација које долазе до нас, нарочито је тешко када сте у неизвесности, нарочито је тешко када се плашите за себе, своју децу, родитеље… Ако не успевате сами, потражите помоћ за себе да бисте могли да будете ослонац својој деци. Боље ћете помоћи својој деци ако се побринете за себе. Деца ће упијати ваше реакције на вести, па ће им бити јако битно да виде да сте мирни и да не паничите. Ако се осећате анксиозно или узнемирено, одвојите време за себе и за ствари које ће вам помоћи да се опустите и опоравите.
Будите добро и будите добри једни за друге.